Devojka me je varala nesto vise od pola godine. Sve vreme sam to znao, ali sam se pravio lud.
Jedne veceri je odvedem u setnju pored Dunava i zaprosim. Za divno cudo je pristala i ljubila me i grlila, a ja uzeo onaj prsten i sve snage bacio sto dalje u reku uz recenicu:
”Ako sam ti bio bolji od ostalih idi po njega.” Steta samo sto nisam video njenu facu, jer sam vec bio okrenuo ledja
Nema komentara:
Objavi komentar