Imao sam devojku koja je bila poprilično mlađa od mene. Vukli smo se 3 i po godine i raskinuli zbog mog ponašanja. U životu nikoga nisam voleo kao nju ali nikako nisam mogao da se ponašam u skladu s ljubavi koju sam osećao prema njoj. Nikada me nije povredila, uvek je bila upravu ali ja to sebi nisam mogao da priznam. Dok sam ja nju i varao i vređao ona je mene čekala s punim suzama u očima i opraštala mi sve. Više od 3 godine me je trpela.
Jedan dan pijan sam se vratio iz grada dok me je ona čekala u mom stanu. Onako pijan sam joj priznao da sam i ovu noć bio sa drugom. Tada me je pitala ‘zar toliko malo vredim pa može da me zameni svako?’ Od tada je nikada više nisam video, ni čuo za nju, a tražio sam je svuda. Shvatio sam da je ona bila najlepši deo mog života i da se nije mogla uporediti ni sa jednom dr*ljom sa kojom sam provodio noći. Dao bih sve za jedan minut sa njom. Najviše me boli to što ne znam ni gde je, ni šta je, ni kako je i to me izjeda.
Nema komentara:
Objavi komentar