Prije 15 godina upoznao sam curu, ja zgodan, imućan i sa dobrim poslom koji su mi roditelji sredili, sa 19 god. mogao sam imati svaku, ali eto želio sam nju, tad je imala 16 god., mala buca sa kovrdžama i jamicama, draga, topla i lakovjerna, odmah je pala na mene, 7 godina veze bio sam gad, varao je, jednom i udario, tjerao je da smršavi, govorio joj da mi više nije privlačna, a ustvari sam je obožavao, moj tata je bio takav prema mami… Prevario sam je sa seoskom lakom djevojkom, koja je ostala trudna, čak i tad mi rekla da će me primiti nazad, ali sam se oženio, želio sam promjenu, imao sam atraktivnu ženu, lijepo dijete, novaca kao blata. Moja buca je otišla na faks daleko, nisam je vidio dugo, ali svaki dan sam mislio na nju, kad sam saznao da se udaje otišao sam i vidio je iz daljine, bila je tako lijepa, vozio sam kući i plakao. Sad nemam više ništa, ali ja već godinama mislim na nju i volim je toliko da boli, da li imam pravo da je potražim i kažem joj da se kajem…
Nema komentara:
Objavi komentar