Svi smo čitali Crvenkapicu, ali jesmo li se ikada zapitali da li je vuk zaista kriv? Budući da njegovu stranu priče još nismo čuli evo šta on kaže.
” Jako mi je drago što sam dobio priliku da ispričam i svoju verziju poznate priče. Naime, kao prvo moram napomenuti da sam oduvek bio jako dobar prijatelj sa bakom, a uz to još i vlasnik šume. Crvenkapica to nikada nije poštovala, naprotiv, dolazila je u šumu svaki dan, čak je i jagode i gljive brala, bez mog pitanja. To vam je isto kao da vam neko ulazi u kuću bez kucanja i kad mu je volja.
Odlučio sam popričati sa Crvenkapicom i objasniti par stvari o lepom ponašanju. Sreo sam je u šumi i lepo je pitao zašto to radi. Bila je jako nekulturna i nije htjela odgovoriti. Razbesnio sam se. Najprije ulazi u moju šumu bez pitanja i još me ignoriše. Eh, to je prevršilo svaku meru! Zatim sam je pitao gdje ide. Opet me samo ignorisala. I ne samo to, Crvenkapica je gazila moju lepu travu i čak brala sve što se dalo ubrati. Jedva sam se uspeo suzdržati.
Brzo sam otišao do bake, svoje stare prijateljice. Kada sam joj ispričao sve, želela se sama uveriti u to pa se odlučila sakriti ispod kreveta pre nego Crvenkapica dodje. Ja sam se preobukao u baku i čekao. Kada je ušla, Crvenkapica je odmah započela sa svojim neprimjerenim ponašanjem. Najprije je imala primjedbe na moj nos. Kao da joj nije bilo dosta što je hodala po mojoj šumi i bila nekulturna nego me još i vredjala. Nekako sam se suzdržao i rekao da imam veliki nos kako bih je bolje mirisao. Ni tu se nije zaustavila. Usledile su primedbe na moje uši, pa na usta. Ludnica! Ustao sam, ne sa namerom da je pojedem nego da joj objasnim sve kako bi došla pameti. Potom je došao lovac, desilo se što se desilo i morao sam je pojesti.
Sad o meni kruže priče kako sam ja zao i kako sam pojeo malo dijete. To je tako nepravedno. A samo sam se htio izboriti za svoje mjesto i obraniti šta je moje. Hvala vam što ste mi dopustili da kažem istinu. Da li i dalje mislite da sam kriv?”
izvor:kutakNet.com
Nema komentara:
Objavi komentar