Oženio Ciga i legli oni prve bračne noći, a ostala rodbina posedala oko kuće i čekaju da novopečeni muž izađe sa krvavim čaršavom.
Ciga je znao da je Cig*nka daleko od nevine i upita je šta da rade.
Cig*nka mu reče da će ona da se iskrade iz kuće i da će da ode da kupi crvenu farbu, pa će nju da stave na čaršav.
Ode Cig*nka i vraća se ali nije bilo crvene boje pa ona kupila zelenu. Oni, šta će, isprskaju
čaršav i ujutro Crnogorac iznese čaršav i stavi ga na žicu za sušenje. Kada to vidoše ostali Crnogorci, zinuše u čudu:
• Šta je ovo, jado?
Ciga pobeže u kuću a ostali Cig*ani uzeše onaj čaršav i razgledaju ga, okreću i ne mogu da veruju.
Odjednom će jedan od njih:
• Idemo kod deda Miloja, on će jedini znati što je ovo!
Odoše oni i dadoše starcu čaršav a ovaj se mršti, pa gladi bradu, pa gleda:
• Dajte mi jednu stolicu ovde i bešte, pustite me da razmišljam!
Sedeo matori na stolici ispred kuće jedan, dva, tri dana i odjednom dreknu:
• Znam!!! Nabio joj ga do žuči!
Nema komentara:
Objavi komentar