Bio sam niko i ništa, mršav, nikakav, bedan. Onda sam upoznao nju. Skinula mi je sve predrasude i pokazala mi je svet za kakav nisam znao, zbog nje sam išao u teretanu i upisao fax, ponovo imao nade.
U mom telefonu je imala posebnu melodiju za poruku i poziv i svaki put kada bih je čuo dan bi mi bio lepši, iskreno sam mislio da nema lepše. Mada moje neiskustvo uzelo je maha, nisam znao kako da je zadržim, bila je veoma vatrena i aktivna žena.
Kada smo se rastali rekla mi je da joj je žao, i verovao sam joj, videlo joj se u očima da joj se srce cepa, njenom velikom mukom i strpljenjem napravila je čoveka od mene. Svaki put kada primim poruku srce mi stane na sekundu u nadi da je to ona njena melodija, ali nije. Zbogom E.
Nema komentara:
Objavi komentar